Лет снова / Flight of fancy

А то је већ нешто. Како год да изгледа, крило-лепеза је ретка појава у свету ваздухоплова: потпуно нова технологија летења. Незграпна фигура, тај Peebles, 57-годишњак, ради већ од пре десет година, комбинујући најбоље особине хеликоптера и традиционалних авиона са фиксним крилима. Сада је дошао до модела који користе далеко мање горива од хеликоптера, или конвенционалног авиона, и требају мало, па и нимало простора за полетање или слетање. Крило-лепеза је тише од хеликоптера, а његова конструкција и руковање ће коштати неупоредиво мање. Са још мало времена и новца за развој, крило-лепеза би могло постати нова врста у авијацији: врста јефтиног, спорог, теглећег скијаша. Потенцијал на крају свега је огроман. Британска влада је већ одвојила нешто новца за тестирање возила. «Моје проналазаштво покреће пука жеља да ствари буду другачије», каже Peebles. «Забавно је – и овај пут је забава изашла на нешто корисно».

Крило-лепеза је нешто што се сигурно разликује. У конвенцио-налном авиону, пропелери или млазнице имају само погон напред, док кретње крила укључују и подизање. У крилу-лепези, спиралне лопатице ротора, које се окрећу попут оних у старомодној косилици за траву, протежу се целом дужином крила. Гурајући позамашне количине ваздуха преко горњег дела крила, лопатице производе притисак на горе, чак и пре него што је возило у покрету. Оне такође делују као џиновски пропелери, покрећући Крило напред. «Ми просто грабимо ваздух предњим делом Крила и пребацујемо га преко горњег дела», каже Peebles. Разлика од осталих врста летилица не изгледа велика, али ипак ову вожњу чини стабилнијом, тишом и према потрошњи горива много ефикаснијом. А нису потребне страшно компликоване и сензитивне механичке направе које иначе требају за подизање хеликоптера. «У бити, све што је потребно је једноставан ротор у сваком крилу».

Шта више, њен посебан дизајн значи да летелица крило неће никад стати: када јој се смањи брзина, узгон опада незнатно, уместо нагло, како је то код авиона. Кон конвенционалних летелица мали помак угла под којим ваздух удара у крила проузрокује велике ефекте у силама потиска и мучнину код путника. Међутим, Крило, због своје мале површине, није тако осетљиво на тешке ветрове. Peebles је нашао аеронаутичко решење хеликоптера-авиона које је измицало трима генерацијама инжењера.

«Чињеница је да то ради», каже Мик Грахам, шеф ареонаутике на Империјал колеџу у Лондону, где су недавно обављени позитивни тестови. «Људи често причају о сличним техникама, али ја нисам виђао успешних летилица».

Недавно је Peebles конструисао радио-контролисан модел Крила да би тестирао његов концепт, али још увек нема правог прототипа који би могао понети људе. То је страшан успех за било кога, а не само за једног проналазача без инжењерских квалификација.

Било како било, Peebles прича о времену када ће возила са крило-лепезом пребацивати путнике до аеродрома по градском небу, где ограничења буке већ отежавају рад хеликоптерима. А тада ће опет крило-лепеза наћи своју будућност запрашивача усева, или опреме ваздушно-десантних ватрогасних јединица. Peebles рачуна да би се ултра-лаки модел могао кретати брзином око 100 km на час – а каснији тестови наговештавају да са мотором од 100 коњских снага крило-лепеза може дићи 2 тоне терета, лако побеђујући хеликоптер у ефикасности. Са таквом снагом, ко мари за добар изглед?