Google – Како су тако брзи?

Како сам то сазнао? Урадивши оно што десетине милиона људи чини свакодневно: типкајући упит (мој упит био је о е-трговини, слично е-пошти) у празну линију аскетски декорисане веб стране. За отприлике онолико времена колико вам је потребно да кихнете, а по цени од, ах, ништа, његове појединости и активности су биле у мојој руци. А трошкова путовања није било.

Читаоче, ја сам га гугловао.

Машине претраживачи интернета су постојали дужи део деценије, али са појавом Гугла (Google) десило се нешто изузетно. Због његове наизгед необјашњиве способности да снабде радознале умове тачним информацијама за којима трагају, тачка-com победник је престигао сву ту категорију трагача, трансформишући масе у рударе датотека, и постао културни феномен у току. Победничком комбинацијом паметних алгоритама, хипер-активним гмизањем по вебу, уз помоћ 10.000 силиконски храњених компјутерских сервера, Гугл (енг. сленг: googly eyed – буљав) је постао високо технолошка верзија Оракла, или Делфија, доводећи сваког са једним кликом миша до одговора на најтајанственија питања – испоручујући једноставне одговоре толико ефикасно да је читав процес довео до овисности. Оснивач Гугла Sergey Brin објашњава језгровио: «Волео бих да дођем у стање у којем би људи мислили да Гугловати нешто значи истражити то, и да то на други начин није могуће сазнати.»

Шта се догађа када поставите питање Гуглу:

1.      Web server: Хиљаде машина ће радити на вашем питању. Али када унесете захтев на google.com, један компјутер прати ваше трагање и процесира их.

2.      Index servers: Упит затим стиже овде, у сазвучје свих страница веба, које је попут индекса књиге. Сервери траже задато, затим одређују важност помоћу компликованих правила.

3.      Document servers: Нађено се шаље овде, где су сви документи са веба компресовани и ускладиштени. «Несташни комади» (snippets) страница се извлаче.

4.      Back to you: Комади (snippets) се враћају вашем водичу, веб серверу, који их комплетира у листу резултата. Кликните на линк да бисте дошли до означене стране.

Гуглове границе су једино машта оних који пробију 150 милиона потрага дневно. А нове употребе, чини се, настају скоро исто тако брзо као оне уобичајене од 0,3 секунде, колико треба да Гугл дође до резултата. Људи то користе да дођу до својих давно изгубљених рођака, до заборављених ратних другова, или да призову старе песме. Ментори њушкају око могућег плагирања радова од стране студената. Програмери траже бројеве кодова грешака да би видели која је виндовсова функција срушила њихов програм. Гугл вам чак може спасити живот. Када је Тери Чилтон из Платсбурга, Њујорк, једног јутра осетио притисак у грудима, од-гугловао је срчане нападе, и убрзо био упућен на детаљну листу симптома сајта Америчког удружења лекара срцолога. «Најбоље ми је да идем доктору», рекао је себи и за мање од часа је хируршки збринут.

Њихова велика идеја је нешто што они зову Пејџ-ранг (названо по Ларију), а што урачунава не само наслов, или текст на веб-сајту, већ и остале сајтове на које је тај линкован (закачен). «Наша намера да прописно рангирамо, постиже да добијете они што желите добити», каже Пејџ. У основи, систем користи вртоглаво сложену мрежу линкова на самом вебу – и колективну интелигенцију милиона сурфера по вебу – тако да када претражујете, можете следити путање других који су били заинтересовани за исту информацију.
Када тражите «New York Yankees» на некој другој машини, главни резултат је можда претрпан спортским продавницама или књигама о Sparky Lyle. Са бекрубом (оригинални назив у систему: Backrub), ваш први погодак би могао бити the Official Yankees Home Page.

Њихов систем је постао култ у Станфорду, где се тражи све више компјутерске снаге. Пејџ и Брин би седели на доковима за утовар и чекали нови сервер, који би био испоручен из компјутерског департмана. «Врло брзо, имали смо 10.000 претрага дневно», каже Пејџ. «И контали смо, можда је то баш то».

Зарађени новац је омогућио Гуглу да се одупре другој варљивој замци: прераном IPO. «Нама то не треба», каже главни директор Ерик Шмит, бивши Sun and Novell извршилац који им се придружио прошле године. «Ми сасвим добро радимо као приватна компанија».
Пошто је бесплатан за кориснике, како то да Гугл не «заграбуља по дну»? Због лиценци са места попут Yahoo и AOL. Затим због прихода корпорација – велике операције од пола милиона долара за кориштење Гуглове технологије за сопствена претраживања. И за само $20.000 умерени предузимачи могу купити инстант-гугл, сервер величине пице. Али главни приходи (процењени на $100 милиона ове године, и стопом раста од 100%) долазе од једне врсте забушантског рекламирања.

Сваки веб сајт инсистира на томе да њихова реклама има поздравну информацију, али Гугл то заправо може рећи чиста срца. «Ми верујемо да рекламе морају упућивати на оно што купци траже», каже Брин. Рекламирање помоћу речи придружених претраживању: за фиксну цену (која може бити шесто-цифрена), можете тражити да пласирате пар линија на врху резултата. И са својим програмом AdWords Гугл лицитира рекламне текстове који ће бити поред резултата тражења. Такви «спонзорисани линкови» су јасно адресирани и ограничени на осам по страни, без наметљиве графике, банера, или поп-апа.

Светиње су актуални резултати тражења – они се не могу куповати. «Ми полажемо крвну заклетву на томе», каже Шмит. Ипак, у мањем броју случајева, Гугл прави збрку са резултатима. Покушавајући да идентификује и блокира резултате тврдокорних порно сајтова. Зазтим, уклонио је извесне линкове за које Сцијентолошка црква тврди да крше закон о интелектуалној својини. На страним језицима, Гугл ће следити локалне законе, уклањањем, на пример, сајтова који омаловажавају холокауст. Неке људе ово цензурисање брине и они виде Гугл као непогрешивог извештача свега на вебу, доброг или лошег.

Вође Гугла знају да их њихов значај често ставља на опасан терен. «Сваки могући спорни политички садржај иде на Гуглов терет», каже Брин. Уопште, они су за отварање, мада схватају да приватност постаје жртва, сада када било ко може упасти у ваш живот за мање од секунде. Пејџ рачуна да ће се народ просто навикнути: «људи почињу схватати да када нешто објавите on-line то може постати део вас заувек.»

Гледајући у будућност, најважнији напори Гугла биће прикупљање више информација за тражење и налажење нових начина траагња. Основна страна сада укључује средства за налажење слика на вебу, затим гуглов речник и телефонски именик. Ако је ваш резултат на страном језику, Гугл ће вам га превести. Долазе специјални претраживачи за множење и цитате. Недавни тријумф су Гугл вести, које садрже новости до једно минутних прича, аутоматски пореданих у веб страницу на начин на који то ради CNN или Yahoo.

У канцеларији коју деле Брин и Пејџ – одгајалишту зечева претрпаном играчкама аутомобила, змајевима, штаповима за хокеј и, наравно, компјутерским екранима који доминирају на столовима склепаним од врата на ногарима за сечење дрва – кооснивачи сањају чак и одважније снове. «Коначни претраживач-машина ће морати бити паметна; мораће разумети све на свету», каже Пејџ. Брин додаје: «видим Гугл као начин за повећање мозга знањем света», настављајући «он ће бити укључен у наш сопствени мозак».

Зар немате чудан осећај да сте гугловани? Почните се навикавати на то.