Футурологија 2002.

Постоје разлози да верујемо у супротно. Времена су се променила од како је Ајнштајн радио по дану као чиновник швајцарског Патентног завода, а ноћу као знаменити физичар. Тада су наука и технологија биле увелико у домену приватних добротвора, индивидуалног рада и подрумских просторија. Данас, огромне мреже лабораторија спонзорисане владама, универзитети, велике корпорације и богати, предузимљиви капиталисти, сви гурају настојећи добити нешто ново. Открића и проналасци, пре свега у развијеним земљама, су постали регулисани. Увид појединаца је још увек важан, наравно, али се општи напори мало ослањају на појединог генија. «У касном 19. веку, имали сте претежно приватне проналазаче», каже историчар Daniel Kevles из Yale-а. «Сада имате организованог проналазача. Крупни научни скокови су данас мало вероватни, а научна пордучја су препуна генија. Сви раде на великим проблемима сво време.»

То значи да је наше друштво постало стабилније и поузданије у производњи приземнијег напретка. Потреба за продорима на захтев, која се појавила током II светског рата, када је САД војска тражила против-авионски штит да би нанели штету чак и ако промаше непријатељску летелицу. Нико није знао како натерати бомбу да експлодира у близини авиона у сред ваздуха у правом тренутку, па је Пентагон основао ваздушно-физичку лабо-раторију на универзитету Johns Hopkins у Балтимору, Мериленд, доводећи им стручњаке за пластику, електромагнетику и друге специјалности. Њихов близак спој је био пресудан за добијање рата. А напор да се направи атомска бомба, током пројекта Менхетн, био је преседан у области организовања за тражење задатог проналаска.

Тај помак у методологији открића има своје компликације. Његова је заслуга развој сложених машина, али такође и повећање сложености чина проналажења и изградње. Пентагон награђује уговарача за новог ваздушног ловца у првог уговарача, јер је прошао разне системе и компоненте доле до последњег коминтента. «Хенри Форд може разумети сваки део производне линије» каже Don Kash, стучњак за технологију на George Mason University in Washington, D.C. «То нико не уме у Тојоти».

Оно што је другачије данас, је то што смо се одомаћили са толиком сложеношћу. Иновације су део наших живота на начин како то није било код претходних генерација. Године 1970. је Alvin Toffler полемисао у књизи «Шок будућности» да је технологија променила друштво тако брзо да особа за свога живота може себе једног дана открити као странца у сопственој култури. Тофлерова књига је погађала домове, јер су многи људи осећали да нове технологије – у оним данима телевизије, пилула за контролу рађања и транзистора – доносе промене кораком који је дезорјентисао и не мало узнемиравао. Ових дана смо научили како да се носимо са експлозијом иновација. «Мој је отац мислио да ће свет остати исти», каже Kash. «Моја деца се свако јутро буде мислећи да ће се свет променити».

Важно је не унети забуну у ова два тренда. Чињеница да растемо навикнути, чак огуглали, на наш научни и технолошки прогрес не значи да он није запањујући. Наравно да је лако критиковати прегрејане расправе о експлозијији интернета. Али не бисмо требали заборављати да чак нити мрежа (Web) није променила све, мада је сигурно променила доста тога. Последњих 10 година су виделе највећу концентрацију иновација у историји – не само интернета, већ декодирања људског гена, клонирања овце Доли и штошта другог.

Зато је разумљиво претпоставити да ће следећа декада чак превазићи претходну. Писац научне фантастике Артур Кларк је рекао да он ретко предвиђа будућност; он само изводи закључке из садашњости. Деценију пре, са процватом који је управо стизао из Јапана, неколико људи је предвиђало да ће америчка економија завладати светом. Једнак број визионара сада се слаже да ће до 2012. године Европа потиснути САД у глобалној економији.

Интернет је отворио нове светове повезујући ваш компјутер (PC) са другима. Ових дана његов домет већ досеже до мајушних чипова уграђених у свакодневне објекте (па чак и у људско тело). Мрежа (grid) рачунања ће се ускоро моћи пружати преко много рачунара. Интернет ће постати још присутнији у нашем свакодневном животу, а ми ћемо се настављати рвати са проблемима сигурности и приватности.

Према ономе што се догађа у лабораторијама данас, можда највећа новина доћи ће нам у пољу генетике. Нема потребе за увидима попут удара грома, да би се ствари размотриле. Оплођење in vitro научницима већ даје могућност да креирају ембрион на столу хемичара. Да ли би технологију требало побољшати тако да може произвести много ембриона одједном? Генетски надгледана технологија, која већ постоји, дозволиће научницима да одаберу једну од високо цењених особина. Криминална еугеника (производња доброг подмлатка) у Сједињеним државама, или Европи неће помоћи ако та иста технологија буде практицирана у Кини. Одметнути научници већ сада се отимају да прозведу први људски клон; што ће бити по свему судећи узнемирујући догађај. Са оне позитивне стране, дијагностички тестови који користе гене и друге технологије, могу нам помоћи у процени специфичне болести и начина деловања лекова. Наоружан таквим информацијама, доктори ће моћи скројити дијету и третман за наш властити генетски код.

Сва та промена довешће до једног већег ефекта који смо већ имали у прошлости: сталан пораст техно-лошког напретка изграђује се самостално, понекад са непредви-дљивим резултатима. Контрола рађања, чије опште место је мања потреба за децом током живота, доприноси старењу светске популације, а затим настају други државни проблеми, рецимо проблеми запошљавања. Како број жена на послу расте, мушкарци ће се суочавати са нижим статусом, а повећање старосне доби ту појаву наглашава.