Живот у bлого-сфери

Welcome to the world of a half million (and counting) Weblogs, where anyone can instantly publish his passions and favorite Weblinks. And the fun’s just begun

Заиста, са новим блогерима, који се придружују маси сваких 40 секунди, Веб-блог доживљава експлозију на Нету (мрежи). Многи процењују да велики текући број од пола милиона Веблога зависи од начина како дефинишемо термин. «Сматрам да их има чак и више», каже Cameron Marlow, један свршени студент MIT-а, који проучава тај феномен. То је почетак борбе, нарочито зато што многе теме тзв. Блогосвере (назив дат посебном друштвеном универзуму који се састоји од свих активних веблогова), чини се, стављају у средиште пажње хитове са листа попут учењака Andrew Sullivan-а, заједљивца Mickey Kaus-а, или бившег MTV победника Adam Surry-а. Чак нити разне компјутерски генерисане листе које утврђују шта се дешава на планети Блог не иду даље од око 10.000 најпопуларнијих, процењених према броју линкова ка и од различитих презентација. Али највећа прича је о ономе шта се догађа са 490.000 вишка веблогова, које виђа мало људи: они представљају огромну тамну материју Блог-осфере, и нагове-штавају будућност где ће се блог понашати као први налет стоног издаваштва, презентације софтвера и инстант порука, које ће постати незаобилазан део нашег живота.

Која врста веблогова живи у тамној материји? Тамо има безброј личних журнала какав је Жаков, који излажу мишљења и искуства од нечег дубоког до сасвим баналног. Постоје милиони колективних линкова до нејасних вести из прашњавих дубина Веба. Неки блогови су посвећени мачкама, неки блогови су о плетењу, неки о 802.11 безжичним стандардима, имамо блогове о ТВ емисији «Девојка из баште», блогове о кошарци, сексу (хеј, па то јесте Интернет). Један блог је написан гласом Јулија Цезара, о напредовању римљана када он осваја Гале. Има кратких блог прича и блог романа у иградњи.

Мотиви укључују блогерске потребе за пажњом, манију за поделом информација и, пре свега, жељу да се буде учесник а не кромпир. «То је начин да свако о свачем каже оно што хоће», прича нам Rebecca Blood, аутор «Припучника за Веблог». Блог је често начин информисања породице и пријатеља. Разлози су понекад натегнути, као што је веблог којег је радио младић, брижљиво записујући успомене на своју избледелу везу са девојком, надајући се да ће она пронаћи блог и појурити назад у његово наручје. (Објављивање њених голишавих фотографија, међутим, можда није најбољи начин да се постигне такво нешто.)

Без обзира како безначајан био садржај, за блогера је свака ставка од животног значаја, а и најблеђи одговор брижљиво негован. «Догађа се магија када добијете свој први е-мејл од неког ко каже, `ја такође'», објашњава нам Meg Hourihan, рани блогер.

Блогинг је социјални феномен, а Блогосфера самостална организација у гроздовима истомишљеника. Унутар једне од тих група, једне мале животне драме, бриткост нечијег филмског критицизма, или наук једног саопштења о езотеричним регулаторима може покренути уврнуту врсту микро-славе. «У будућности ће свако бити славан за 15 људи на Вебу», каже David Weinberger, аутор Small Pieces Loosely Joined, једне оштре књиге о мрежи (Net)...

Пробој је дошао са малом софтверском компанијом која се звала Pyra. Њена три оснивача су одржавала блог да би записивали свој успех у изградњи groupware (више корисничке) апликације за руковање пројектним менаџментом и, да би ствар учинили лакшом, написали су програм који је аутоматизовао процес. «Ја управо то волим, да обликујем и пишем једноставне текстове», рекао је Evan Williams. Ускоро су приметили да други цене њихов «једноставни мали алат», па су августа 1999. године објавили блогер на Вебу, бесплатно.

До почетка 2000. хиљаде су употребљавале нови софтвер. Постављање веблога – што је крајње редукована верзија Веб странице – није нарочито тешко, просто је као прошетати и завршити са сопственим блогом, живим, на Вебу. (Чак и је и hosting учључен, тако да не морате бринути о куповању простора на серверу да бисте сместили своју страницу.) За час ви можете имати сајт (презентацију) исте снаге као оне екстравагандне које су морале бити рађене месецима.

Једнако важна је и једноставност саме форме. Класични блог се састоји од кратких навода, организованих у обрнутом хронолошком редоследу (тако да су прве поставке за читање оне које су последње унешене).

Генијалност те шеме је је што је можете пратити без великог интелектуалног напора. «Мало је препрека за улаз», каже Hourihan, један од Pyra кооснивача. «Не морате изложити цели есеј». Заправо, чак и прост линк (веза са другим сајтом) и суви коментар могу значити почетак. Блогов raison d'tat (разлог постојања) се може открити касније, на забави. Помоћу ваших коментара и линкова, коначно одређујете ваше интересе и придружујете се групама Блогосфере где бисте желели наћи сличне себи. «Читам о томе шта људи у Пољској, Новом Зеланду и Великој Британији раде одређеног дана», каже Barbara Fletcher, 33-годишњакиња, Веб дизајнер из Торонта. «Неки људи могу продужиити и о било чему сазнати успут. То ме повезује са људима које никад не бих срела и претпостављам да и други слично осећају за мој блог.»

Нажалост, за фирму Pyra, требало је времена да би створили добар пословни план; сви оснивачи осим Williams-а су је напустили. Данас Williams извештава о више од 359.000 регистрованих корисника, од којих многи плаћају $35 годишње за делукс Blogger Pro верзију његовог програма. У међувремену друге компаније нуде другу-генерацију софтвера, укључујући UserLand’s Radio и Trellix које је креирао Dan Bricklin, ко-проналазач компјутерске табеле (spreadsheet)...

Блогов формат даје могућност нове врсте извештавања: извештавање са места догађаја које тренутно иде на Мрежу. Ускоро ће се блогери усредоточити на записивање конференција у реалном времену; док једни у салама буду седели са лап-топ компјутерима прикљученим на Веб, други ће их пратити, попут навијача са кошарке, који ослушкују једну по једну игру на транзисторима. Пре неколико недеља на семинару Харвардске ниже школе, Микрософтов директор је одбијао да одговори на питање, објашњавајући своје одбијање као одговор на присуство три блогера који су своја запажања објављивали у свет. Када ултра-брзе, бежичне конекције преовладају, можда ћемо виђати блогере опремљене одашиљачима за аудио и видео. Застаје нам мозак над компликацијама које могу настати због интелектуалне својине (ко је власник слика пограбљених из читавог света?). Да не спомињемо импликације са приватношћу.

Забринуте за приватност, заправо, брине оно што долази иза Веблог експлозије. Блогинг је један приватни процес; формат заводи учеснике у дељење личних ставова и мишљења. Али, наравно, када блогујете, ваше речи не стижу само до повереничке групе, већ свакоме ко лута Мрежом. Помоћу машина за претраживање и Интернет архива, зрака светлости може допрети из најдубљих ћошкова Мреже – а интимна размишљања изненада постати предмет пажње нежељених читалаца.