|
Архимед Наука |
Мистерије плажа |
|
|
August 2002 |
There’s more to the seashore than sand, sun and surf—there’s science all around you. Here are six puzzles to ponder. | |
| Обала има више тога од самог песка, сунца и једрења —свугде око вас је наука. Навешћемо шест загонетки за размишљање. | ||
|
|
Путујуће ајкулеВелике ајкуле из филма «Раље» воле да се мувају око Мартиног винограда. Али излази да велике беле више воле да тумарају. Биолог марина Питер Пил (Peter Pyle) је качио електронске налепнице на четири велике беле у околини обале Северне Калифорније пре две године. «Имали смо идеју да оне иду јужно до Баје», где има хране уз обалу, рекао је. Пил је био шокиран открићем да ајкуле продуже на запад, да би завршили на Хавајима удаљеним 4000 km. То путовање је биологе запањило. Пошто су ајкуле крстариле споро, брзином од 3 kmh, путовање је трајало месецима. Није било заустављања ради ужине; велике беле се не хране рибом него сисавцима. Чак на Хавајима, где има неколико угрожених монашких туљана, веома раштрканих? Зашто су ајкуле ишле на то путовање? Изгледа да размножавање није разлог: скотне женке су виђене једино на удаљеном западном Пацифику (научници сада сумњају да би то могле бити ајкуле које само мресте икру). Има још једна необичност: чини се да све те креатуре проведу неколико дана на једном усамљеном парчету океана између Хаваја и Калифорније. Пил и његове колеге не могу докучити зашто. Сада планирају кориштење још више налепница ради проналажења осталих марина у која грабежљивци иду, надајући се да ће видети шта ајкуле раде успут. |
|
Загонетни песакНаучници нам одувек причају о стварима које не разумемо («тамна материја», произвољан?). Зашто они не могу објаснити свакодневницу? На пример песак испод стопала. Свако зрно је обликовано помало другачије. Узмите хиљаде, милионе, милијарде зрна заједно и добићете гужву са неизрецивом сложеношћу. Јесте ли икада запазили «лавину» која се руши са хрпе песка док гомила не постигне известан нагиб, који је увек исти. Незнате зашто? Нико други то незна. Што више експеримената физичари учине, мање песка се понаша према њиховим очековањима. Ево и граничног проблема: направите једну хрпу песка са левком, а другу са ситом. Изгледаће скоро идентично, али неће бити. Гомила прављена левком има мању тежину у свом средишту него на периферији. Просијана, дистрибуише тежину једнолико, мистификују научници. |
||
|
|
Мала чудовиштаСваки пут када вам стопало потоне у песак ви згњечите, можда, 30.000 животиња. Оне би вас оставиле без даха, од страха, ако – само ако бисте их могли видети. Многе личе на црве или рачиће, али већином оне не личе ни на шта друго на овој планети. Танка Loricifera има две ноге, длакава уста и тело попут опруге. Крије се у својој љусци док не долута нека бактерија, затим искочи и зграби је. Тардиграда (лат. Tardigradus од tardus спор + gradi кораком), тако звани «водени медвед», има осам ногу и лепљиве шапе које пријањају на мртве биљке у песку. Ове звери, назване meiofauna, су најмање од вишећелијских организама, величине око (једно-ћелијске) амебе. Живе било где где има песка и воде. Запањујуће је да има толико много различитих врста миофауне – око 3 милиона – колико свих других земаљских креатура заједно, каже биолог Пол Монтањ (Paul Montagne) са Тексашког универзитета. Научници претпостављају да та створења представљају значајну карику у ланцу исхране, али они тек почињу откривати шта би то могло бити и зашто има толико много различитих врста. |
|
|
|
Облачне мислиЗа многе од нас, облаци су ствар драме, романсе и ћудљивих мисли. За калтешког хемијског инжењера Џона Синфилда (John Sinfeld), они су зубац у огромној земаљској фабрици времена. На почетку траке, парчићи соли побегну океанским таласима и одлебде у хладније висине, где их влажност ваздуха кондензује. Образују се капљице, а много капи чини облак. Али људска индустрија измајмунише тај процес. Влага из ваздуха зграби «органске честице» (чађ) из димњака, аута и кухиња. А када много воде иде около, из фине магле настају облаци, каже Синфилд. Такви облаци рефлектују више сунчевог зрачења у свемир, хладећи Земљу. Чини се да загађивање има један апсурд: оно компензује загријавање и ефекат стаклене баште. Не одбацујте ту примедбу олако. Облаци можда не доносе толико много кише. А нико жив не зна колико је велик ефекат хлађења. |
|
Савршен каменРазмислите о сатима које сте потрошили тражећи савршен каменчић за одскакивање од воде. Када би нам инжењери просто могли рећи како он изгледа, нашли бисмо га брже, чинећи забаву успешнијом. Авај, физика није тако једноставна. Камен се окреће, што је довољно компликовано, и погађа воду, која додаје поремећаје једначини. Сигурно је да ракетни научници NASA-е решавају и теже проблеме? Замолили смо друштво из Langley истраживачког центра NASA-е у Хамптону, Вирџинија, да нам објасни физику одскакивања камена. Пре свега напоменимо да ми имамо посла са: Департментом за «ваздушно кочење», са људима који могу направити такав свемирски брод који може да клизи у условима марсовске атмосфере. То и није баш слично скакутању каменчића или вожњи бицикла, рекоше. Затим смо испробали «теглећу цистерну», водену цев којом се тестирају свемирски бродови пре пада у океан. NASA је расклопила теглећу цев пре шест месеци и послала инжењеру који ју је вратио у морнарицу. У време када је овај чланак отишао у штампу, они су јој још увек улазили у траг. |
||
|
|
Медузе убицеСвако мало, возач, или sурфер, који се купао на некој тропској плажи, настрада на очиглед других од прелома, срчаног напада, или се просто удави. Аустралијски научници сада сумњају да томе може бити узрок Irukandji, мала медуза, величине кикирикија. Та медуза има, у свом пипку дугом пола метра, довољно отрова да обори слона. Отров изазива ужасну бол, грченве и муку – па чак и смрт. Два ожарена туриста у Аустралији су умрла рано ове године; стотине их је било на третману због убода. Топлији океани, у којима медузе расту брже и постају веће, али и уз помоћ ђубрива које је њихова храна, доживели су експлозију медуза. Где ће се медузе убице појавити касније? |
