Наногравитација – «златна нит» живота

Нашавши се на заједничком биомедицинском задатку, Коруга и Томић су најпре решили постављени проблем, а затим учинили велики искорак у истраживањима. Први су поставили питање: да ли наногравитација на Земљи и изван може утицати на живу материји? У том послу им је помогао инж. Жељко Раткај, преводећи алгоритме у компјутер, «претворивши» године у секунде и избацујући бројне табеле и дијаграме, узимајући у обзир кретање Земље, Месеца и Сунца, планета и упрошћеног астероидног појаса.

Барицентар двојца Земља-Месец увек се налази испод тла наше планете, а мења свој положај у односу на посматрача на Земљи «шетајући» у распону 1.700-10.700 километара, као замајац на точку парне локомотиве!

За сваку тачку на Земљиној кугли у датом тренутку, у временском распону од 2000 година, хиљаду у прошлост и исто толико у будућност, израчуната је вредност наногравитације ― скокова вредности гравитације у износима од 0,110 наног.

Један циклус промена гравитације за дату тачку на Зељи, размак од једног максимума до другог траје 3,6 минута, а за то време центар Земље на свом путу око Сунца прође један Зељин полупречник. Затим се догађа скоковита промена плимског дејства на нивоу наногравитације, што представља важно откриће наших научника.

Необично је то да је, у исто време група од 11 физичара у Греноблу (Француска), предвођена Валеријем Несвижевским доказала да спори неутрони у потенцијалној јами спрам Земље заузимају тачно описана квантна стања и да енергија којом они располажу у првом квантном нивоу одговара енергији коју би сваки стекао «попевши се» деловањем поменутих 0,110 наног!
Када се узме у обзир да се у ћелијама живих бића многи процеси одвијају по законима квантне физике, поставља се питање у којој мери и на који начин скоковите промене наногравитације утичу на животне процесе.

Иначе, проф. Ђуро Коруга је изванредан познавалац Канторове математике и симетрија, за које слободно можемо рећи представљају исходиште свега, чак и мишљења. Прочуо се предсказањем постојања фулерена и тимским успехом првог у свету «фотографисања» новог стања угљеника.
Александар Томић се бави расветљавањем устројства Сунчевог планетарног система. Он је открио да помоћу Фибоначијевог низа бројева – законитости златног пресека – које у истраживањима користи и Ђуро Коруга, може да објасни постојећи небески поредак, сада већ десет планета које круже око Сунца.

Златна нит коју су у наногравитацији открили Коруга и Томић пружа се, можда, и у многим другим правцима.