 |
Стефан Волфрам /Stephen Wolfram |
||
|
|||
|
РОЂЕН У ЛОНДОНУ 1959, Волфрам се школовао у Етону, Оксфорд, и Калтечу. Публиковао је свој први научни рад када је имао 15 година, а постао је доктор теоријске физике са 20. |
|||
| Рани Волфрамови научни радови су углавном из физике високих енергија, квантне теорије поља и космологије, а укључују неколико старо-нових резултата. Када је почео користити компјутер 1973. године, Волфрам убрзо постаје водећа личност у новом подручју компјутерске науке и 1979 започиње градњу SMP-а, првог модерног компјутерског система алгебре, који је комерцијализовао 1981. године. | |||
| Као знак препознавања његовог раног рада у области физике и компјутера, Волфрам 1981. постаје најмлађи MacArthur Prize Fellowship стипендиста. Касније 1981. године, Волфрам заснива један нови, амбициозни правац у науци намењен разумевању порекла сложености у природи. Волфрамова прва кључна идеја била је компјутерски експерименат у проучавању понашања програма који се зове ћелијски аутомат. Почев од 1982, дошао је до низа почетних открића о пореклу сложености. Папири које је Волфрам публиковао убрзо су имали јак утицај и постали су основа новог подручја истраживања, које је Волфрам назвао «истраживања сложених система». | |||
| Током 1980-их, Волфрам наставља свој рад на сложености, откривајући бројне фундаменталне везе између рачунања и природе, и уводећи такав концепт као рачунску несводљивост (computational irreducibility). Волфрамов рад је довео до широког спектра примена и снабдео главне научне правце таквим алатима као што је «теорија комплексности» и «вештачки живот». Волфрам је своје идеје користио користио за развој система генератора случајности и за нови приступ рачунарској динамици флуида, од којих су данас обе у широкој употреби. | |||
| Следећи научни рад на истраживању комплексности, 1986. године Волфрам заснива први истраживачки центар и први журнал у тој области. Затим, након врло успешне каријере на факултету, прво у Калтечу (Caltech), затим на Институту за напредне студије у Принстону и коначно као професор физике, математике и компјутерских наука на Универзитету Илионис, Волфрам је основао Wolfram Research, Inc. | |||
| Волфрам је започео рад на делу Mathematica касне 1986. Прва верзија Mathematica–е је објављена 23. јуна 1988. да би брзо постала водећа у рачунарству. У годинама које су уследие, популарност Mathematica-е је расла, а Волфрамова истраживања су постала основни правац индустрије софтвера, широко препозатљива како у технологији тако и у бизнису. Волфрам је постао председник и главни директор за Wolfram Research од самог почетка, а касније је често био дизајнер основних технологија. | |||
| Након објављивања друге верзије Mathematica 1991. године, Волфрам је почео да дели своје време између развоја Mathematica-е и научних истраживања. Користећи је као алат, Волфрам је постигао брз успех у неколико главних открића. До средине 1990-их, открића га воде до развоја сасвим нових концептуалних оквира, на којима је потрошио остатак 1990-их примењујући их не само на нова питања, већ и на многе постојеће проблеме у физици, биологији, компјутерској науци, математици и неколицини других области. | |||
| Након више од десет година напорног рада, Волфрам коначно објављује своја достигнућа у књизи Нова врста науке (A New Kind of Science) на 1200 страница. Штампана 14. маја 2002 књига је убрзо постала бестселер. Постала је парадигма од историјске важности за науку. | |||
| Сада Волфрам води своју компанију кроз нова пордучја технологије и уједно наставља са серијом истраживања и иницијатива у образоваању, у области науке коју је сам основао. | |||
|
препоручио: Душко Милинчић, проф. |