|
Архимед Друшво |
|
‘Macho’ or ‘Sweetness’? |
|
July 2002 |
A new Harvard study shows that immigrant boys and girls fare very differently in the outside world |
|
|
|
КАДА ПОЂУ у школу, Херера дечаци нису једнаки са Херера девојчицама. Пре
две недеље, четири године након што су стигли из Хондураса, 20 годишња
Марта је радећи у Фаирфаксу завршила вишу школу у Лос Анђелосу. Имала је
пристојне оцене док је радила 36 сатну недељу на фарми пилића у Кентакију.
Њена сестра, Марлин, 22 годишњакиња, похађала је локални државни колеџ и
ускоро ће добити диплому болничарке. Што се тиче њихове браће, то је друга
прича. Оскар, 17 годишњак, избачен је у Фаирфаксу две године раније због
ношења ножа, а затим из још једне школе. Најмлађи, 15 годишњи Џонатан је
сада у поправном дому за малолетнике због тешкоћа са законом. «Дечаци су
скренули с правог пута», каже њихова мама, Суапа Ландавера. «Дјевојчице су
поузданије». Овај случај није изузетак. Дјевојчице имигранти стално надмашују дечаке, према налазима управо завршеног четворогодишњег проучавања деце имиграната у САД, које је укључило Јужну Америку, Кинезе и Хаићане, а које је водио Марцело и Карола Суарез са Харварда (by Marcelo and Carola Suárez-Orozco of the Harvard Graduate School of Education). Размишљања да се такав тренд одржава и код деце рођене у САД и разлози за таква неслагања међу имигрантима су различита. Студија је нашла да се девојке имигранти боље прилагоде разлици култура од дечака. «Дјевојке су у стању да задрже неке од заштитних особина културе из домовине» јер им је остала ближа срцу, каже Марцело Суарез, «па ипак да узму максимум потребних вештина нове културе» уз помоћ родитеља. Размотримо искуства деце у школи. Студија је нашла да дечаци трпе већи директни притисак у прихватању америчке културе младих – у облачењу, говору, презиру према образовању. Чешће их дисциплинују и као резултат, развијају јачи непријатељски однос према наставнику – и уопште друштву. Они се такође могу суочити са више изнурујућих предрасуда. Једна од наставница која је учествовала у студији рекла је да је «додатни део сталног образовања» и «обука у културном освешћивању», која представља Латино дечаке као «агресивне» и «праве мушкарчине», а девојке као «чисте слаткише». |
|
|
Да пол обликује децу имиграната, је
искуство које налазимо и изван школе. Често позиване на традицију, девојке
су суочене са већим домаћим обавезама. Оне такође делују као «културни
амбасадори», преводиоци родитеља и посредници између њих и вањског света,
каже Карола Суарез. Једна нежељена последица је: «девојке постају
утрапљене у одговорну улогу више него дечаци». Узмимо на пример Кристину
Им, 18 годишњакињу на слици, која је у Фаирфакс дошла из Јужне Кореје пре
четири године. Она је по успеху девета у класи од 400 ученика и још увек
има времена да прави ручак за породицу и да суботом ради у маминој
продавници одеће. Њен брат? «Он се игра на компјутеру», каже Им. Харвардска студија доноси и једно опрезно запажање: Ако велики број дечака имиграната наставе бити академски отуђени – и да будемо начисто, многи од њих то већ јесу – ризикују да неповратно потону у економску нижу класу. Оскар Херера, Мартин пропали брат, можда је то разумео. «Размишљам о повратку у школу», недавно је рекао својој мајци. Требао би потражити помоћ код своје сестре. |
