Постоје четири активна фронта у тој битци. Европски иследници разматрају оптужбе да Микрософт вреба да креира монопол на тржишту сервера, што би могло довести до казне од $2 милијарде на крају ове године. Они такође надзиру џина Редмонд, као претњу приватности. Микрософт је лансирао један програм ID у склопу система (on-line), назван Лозинка (Passport), који би компанијама могао дати снажан алат за прикупљање личних информација свих муштерија. Тај аветињски компјутер би бдио над свим корисницима. Међутим, Европа има строге законе о приватности који би могли поставити барикаде том програму. За то време Линукс (Linux), слободна финска алтернатива Виндовсу (Windows), проширује свој култ следбеника да би постао сервер избора за многе европске компаније. У скорашњим седмицама су владе Норвешке и Немачке изабрале сервер Линукс ради умањења утицаја Микрософта. Можда је најважније, финска Нокија предводи једну индустрију да би спречила Била Гејтса од онога што намерава са мобилном телефонијом, а што је већ урадио са Персоналним компјутерима – учинивши их све више јефтином шкољком за скупи софтвер Микрософта.

   До недавно, европски критичари су били само један елеменат у глобалној подкултури мрзитеља Микрософта. Техничари воле да сваљују на Виндовс све проблеме од поузданости и сигурности (сетите се Љубавне бубе) до ароганције и трошкова. Магнус Борг (Magnus Borg), оснивач корисничке групе Линукс из Стокхолма, се жали на иритирајући амерички маркетинг. «То је тако енергична ствар са којом имамо проблем». Такође су ту и осећаји лојалности, посебно у Скандинавији, према оснивачу Линукса, Линусу Торвалдсу (Linus Torvalds), Финцу. Остали ставови су више против монопола него против Америке. «Микрософт је посебна нација», каже Волкер Хет (Volker Hett), специјалист за Линукс у Бремену, који своју преписку завршава са: «Овај е-меил је писан 100% без Микрософта».

   Још увек прекоокеански културни сукоб надахњује растући отпор Микрософту, посебно у стварима приватности. Европски закони и обичаји држе да су све информације приватне осим оних за које се може доказати да су потребне јавности. САД законодавство држи до потпуно супротног: сви подаци су јавни осим оних за које постоји добар разлог за тајност. Микрософт је ушао равно у ову противречност када је промовисао Лозинку (Password) пре две године, као део своје мрежне стратегије (.net) за доминацију на вебу (Web services). Нарочита способност Лозинке да процесира личне податке корисника алармирала је сва звона Европске уније, која има много строжа правила од САД за оно шта веб-сајтови (Web-sites) могу учинити са приватним подацима. Један од задатака ЕУ је да присили националне агенције за приватне податке на два састанка годишње посвећена у потпуности Микрософту. Објављена је листа начина на које Микрософт може ући у легалне проблеме, ако Лозинка не буде модификована, или боље образложена, укључујући начине договарања са муштеријом и управљање персоналним обавештењима. Микрософт верује да је то у сагласности са ЕУ законом, али наглашава да је «дијалог у току».

   Микрософтова стратегија да поставља скалиране верзије Виндовса на мобилне телефоне имала је лош старт 1998. године. Увертира за Нокију је презриво одбијена, а заједнички подухват са Ериксоном је доживео неуспех. Микрософтов софтвер за џепни мобилни PC је пропао. Доведени у стање узбуне, ривали мобилне телефоније су се удружили у страху против Микрософта. Нокиа, Ериксон, Псион и (касније) Моторола придружили су се конзорцијуму названим Симбиан (Symbian) да би произвели стандард за оперативне системе мобилне телефоније, као предострожност. Недавно, Нокија је одлучила да лиценцира јефтину копију софтвера који контролише функције мобилних. Са идејом: да спречи високу цену софтвера и да га учини замењивим, и да хардвер остане скуп. Тиме ће, надају се, спречити Микрософт да отме профит Нокијине мобилне телефоније на начин како су то чинили против IBM-а својим PC-јима.

   Сада је Микрософт директно изазван Нокијиним чеоним ударом. Они су лиценцирали свој Smartphone (Паметофон) софтвер да учетвороструче мрачни мобилни маркер (понестаје великих имена) и већ раде са 26 занатлија на креирању Џепног персоналца за нови, побољшани Џепни PC софтвер. Да би преокренули снагу имена Нокија, која продаје 35 процената свих мобилних телефона, Микрософт је замолио телеком операторе за дистрибуцију својих производа. Та битка се тек загријава: обоје Нокија и Микрософт су управо лансирали «smart» (паметни) телефон у Европи који може слати слике и прелиставати Веб.

   Њихове стратегије се не могу много разликовати. Микрософт види будућност без жица и као продужетак персоналних рачунара и клади се да ће људи бити привучени изгледом Виндовса и функцији њиховог софтвера. «Ми долазимо из света података, а подаци ће у будућности покретати приходе, то неће бити сам изглед телефона», каже Роби Реј Рајт (Robbie Ray Wright), шеф Микрософтових послова за мобилне у Европи. Перти Керхонен (Pertti Korhonen) шеф Нокијине софтверске дивизије за мобилне се, са свим поштовањем, не слаже. Он каже да ће микрософтов приступ, на прве податке, произвести лошије компјутере: Нокија напротив жели софтвер конципиран за скучен простор и ограничене изворе енергије мобилних телефона, које ће људи желети да имају. Хардвер је важан за Нокију. «Мобилни комуникатори би требали имати изглед и шмек», он каже. «То нам је у крви».